На Одсјеку за хисторију Филозофског факултета у Сарајеву академске 2008/09. године започела је са радом Катедра за археологију, као израз нараслих потреба босанскохерцеговачког друштва у овом подручју, које су у протеклим деценијама својим радом највећим дијелом покривали управо сарадници са овог одсјека од којих се могу издвојити: Есад Пашалић, Алојз Бенац и Боривоје Човић.Од прве академске године у наставном процесу је као домаћи предавач имао доминантну улогу у његовој имплементацији проф. др. Енвер Имамовић, док су остале предмете предавали ангажирани вањски сарадници и то: проф. др. Борис Кавур (палеолит), проф. др. Тихомила Тежак-Грегл (неолит) и проф. др. Бошко Маријан (бронзано и жељезно доба). Први водитељ Катедре је био, тада млади доцент, проф.др. Салмедин Месиховић. Током академске 2009/10.године је мр. Аднан Каљанац изабран за првог асистента на Катедри за археологију, те је преузео задатак инфраструктурне стабилизације и развоја самоодрживости Катедре. Такођер, током ове академске године, мјесто проф. др. Бориса Кавура преузима проф. др. Ивор Караванић. Усљед немогућности даљег гостовања на Катедри, мјесто проф. др. Бошка Маријана је попунио проф. др. Хрвоје Потребица. Област античке археологије преузео је, тада као хонорарни предавач, а касније и као други упосленик Катедре, проф. др. Аднан Бусулаџић. Коначно, један дио предмета из области средњовјековне археологије преузео је проф. др. Крешимир Филипец, док је други дио предмета из области средњега вијека преузео проф. др. Дубравко Ловреновић. Другог сталног упосленика Катедра је добила у јесен 2013. године са проф. др. Аднаном Бусулаџићем, а тадашњи асистент мр. Аднан Каљанац, након стицања докторске дипломе, изабран је у звање доцента. Пар мјесеци касније за асистента је изабран Един Бујак, МА, а наредне године као упосленик је у звање доцента изабрана доц. др. Аиша Софтић. Посљедњег сталног упосленика Катедра је добила у јесен 2015. године избором Јесенка Хаџихасановића, МА у звање асистента. У раду Катедре су током година као вањски сарадници учествовали: проф. др. Мирза Хасан Ћеман, проф. др. Ћазим Хаџимејлић, проф. др. Нермин Сарајлић (Медицински факултет УНСА), проф. др. Асја Мандић и проф. др. Мевлида Оперта (Природно-математички факултет УНСА).

Као јединица Универзитета у Сарајеву, Катедра за археологију при Филозофском факултету је током година учествовала, било у својству партнерске или апликантске институције, у имплементацији више домаћих и међународних пројеката. Током академске 2010/11. године особље Катедре за археологију је учествовало у имплементацији пројекта набавке археолошке опреме за геофизичка истраживања и стипендирање студената аплицираног код Министарства за културу и спорт Федерације Босне и Херцеговине. Но, најзначајнији реализовани пројекат је Tempus BIHERIT (BIHERIT TEMPUS 530755-TEMPUS-1-2012-1 BA-TEMPUS-JPCR) кроз који се од октобра 2012. до септембра 2014. године вршила модернизација постојећег курикулума другог циклуса студија археологије, развој heritage студија на универзитетима у Босни и Херцеговини и промоција културног наслијеђа кроз археолошка истраживања на локалитетима Ђелиловац и Зецови.

Почетком 2013. године особље Катедре за археологију је покренуло иницијативу за оснивање Института за археологију при Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву који је успјешно основан 31. 01. 2013. године. Од тада је Институт имплементирао низ пројеката истраживања археолошке баштине Босне и Херцеговине од којих су најзначајнији: Археолошки претходни радови истражног карактера – План превентивне проспекције археолошког потенцијала на локалитету националног споменика Археолошко подручје – прахисторијско насеље у Бутмиру(имплементирана током октобра 2016. године), археолошка истраживања на локалитету Врањаче (имплементирана током аугуста 2017. године), Друга фаза археолошког пројектаПревентивне проспекције археолошког потенцијала на локалитету националног споменика Археолошко подручје – прахисторијско насеље у Бутмиру (имплементирана током октобра 2017. године) и археолошка истраживања на локалитету прахисторијског насеља у Рипчу и ширег ареала локалитета Бранџе (имплементирана током јуна 2017. године).