Одсјек за педагогију основан је 1963. и прва генерација студената која је уписала студиј на овом Одсјеку уписала се шк. 1963/64. године. Педагошке знанствене дисциплине развијале су се на Филозофском факултету, у оквиру Одсјека за филозофију, знатно прије оснивања самог Одсјека, гдје је окупљен неопходан кадровски и организацијски потенцијал. Први стални наставници на новооснованој катедри а касније Одсјеку за педагогију, на педагошким предметима били су Петар Мандић, Никола Филиповић, Бранко Ракић, Мухамед Мурадбеговић, а наставници на предметима из психологије Александар Бојковски и Исмет Диздаревић. Поред сталних наставника, један број гостујућих професора помогао је стасању и кадровском јачању Одсјека за педагогију: Златко Преград, Михајло Огризовић, Борис Петз из Загреба, те Боривоје Самоловчев, Тихомир Продановић и Радивој Квашчев из Београда. Несебичну помоћ у даљњем развоју Одсјека дали су и још неки професори: Драгутин Франковић, Анђелко Крковић, Младен Звонаревић, Ненад Хавелка, Мухамед Дервишбеговић и др.
Од 1969. Одсјек за педагогију, у складу с друштвеним потребама, трансформиран је у Одсјек за педагогију и психологију. Заправо, у тим процесима трансформирања Одсјек најприје носи назив Одсјек за педагогију с психологијом, а нешто касније мијења име у Одсјек за педагогију и психологију. Одсјек за педагогију данас ради као кадровски јак и полазницима атрактиван Одсјек, образујући у току петогодишњег студија педагоге као стручњаке за област одгојно-образовног рада у школским институцијама, али и шире. Развој Одсјека створио је добре претпоставке за јачање стручног и знанственог потенцијала и у области психологије. У то вријеме на Одсјеку за педагогију и психологију развијали су се и кадровски стасали психолози Исмет Диздаревић, Недјељка Гајановић, Ратко Дунђеровић, Ејуб Чехић, Петар Стојаковић, Ренко Ђапић и др. Од шк. 1988/89. из Одсјека за педагогију и психологију издвајају се два самостална одсјека, Одсјек за педагогију и Одсјек за психологију. Данас су то два кадровски јака и на Филозофском факултету значајна одсјека, чији углед у стручној и знанственој јавности стално расте.
Од самог почетка рада Одсјека за педагогију, наставници, а касније и први дипломирани студенти активно судјелују у јавном и културном животу наше заједнице. Одсјек за педагогију имао је и има непроцјењив значај за образовање профила школског педагога, незамјењивог стручног кадра који је своје мјесто нашао у готово свакој школи у БиХ, али и у другим дјелатностима. Дипломираних педагога има данас у областима издаваштва, новинарства, културе, умјетности, затим у политици, социјалном раду, невладином сектору који се бави образовањем и правима дјетета и др. Неколико најзначајнијих педагошких часописа, као што је Наша школа, Просвјетни лист, Породица и дијете, Образовање одраслих, у правилу су уређивали наставници и чланови Одсјека за педагогију или угледни дипломирани студенти и афирмирани сурадници овог Одсјека. Одсјек је био и остао мјесто окупљања просвјетних радника и кадрова који су се бавили креирањем просвјетне и образовне политике, руководитељским функцијама у области образовања те стручним и знанственим радом.
Наставници овог Одсјека свесрдно су помагали у развијању и јачању педагошког кадра у другим срединама и на другим универзитетима у Босни и Херцеговини. Они су од самог почетка стасања Одсјека активно судјеловали у настави педагошке групе предмета на бројним наставничким факултетима Универзитета у Сарајеву, као и на наставничким факултетима неких других универзитета у БиХ. Чланови Одсјека обављају многе значајне функције и активности, не само у области образовања, знаности и културе, него и у домену јавног и политичког живота. Они су активно судјеловали у развијању педагошких удружења, стасању и афирмацији педагошких гласила, обављали су министарске функције, функције предсједника Предсједништва БиХ (Никола Филиповић), као и функције проректора, декана и продекана, те судјеловали на бројним педагошким скуповима и сусретима у земљи и иноземству. Двоје наставника су и чланови АНУБиХ: др. Петар Мандић и др. Адила Пашалић Кресо. Поред наставног рада и научног оспособљавања стручњака из праксе заинтересираних за знанствено-истраживачки рад, наставници и сурадници овог Одсјека објавили су низ запажених монографија, студија, уџбеника, зборника и приручника.
Педагошка библиотека је добро опремљена, како домаћом тако и страном литературом. Од оснивања библиотеке одговарајуће стручне послове је дуги низ година обављала Сунчица Церић, затим је у једном краћем раздобљу на тим пословима радила Саџида Бјелак, затим Весна Чоловић, а данас Елвира Пољак.
Данас се студиј на Одсјеку за педагогију организира у три циклуса, па додипломски студиј траје три, а постдипломски двије године. На оба студијска нивоа постоје опције једнопредметног или двопредметног студија, што је и традиционално постојало као могућност при Одсјеку за педагогију. Двопредметни студиј може се комбинирати с већином других студијских група на Филозофском факултету. Наставни план и програм студирања на Одсјеку редовно је био иновиран и усклађиван с потребана друштва и струке. Одсјек је међу првима на Факултету увео изборне предмете на свим студијским годинама те усмјерења у завршној години. Слиједећи токове Универзитетског реформског болоњског процеса од 2005. године, Одсјек је понудио и нуди иновације у својим плановима и програмима, стално пропитујући адекватност нових концепата за сувремене потребе знаности и тржишта рада.
Студиј педагогије сваке године привуче велик број свршених средњошколаца. Поред редовне наставе, Одсјек за педагогију, у оквиру активности везаних уз идеју цјеложивотног учења и перманентне стручне изобразбе наставног кадра, редовно организира и једносеместрално или двосеместрално педагошко образовање наставника средњих стручних школа, који ово образовање нису стекли за вријеме свог (до)дипломског образовања.
До сада је на Одсјеку за педагогију дипломирало и стекло звање професора педагогије 2153 кандидата, знанствени ступањ магистра постигло је 159, а знанствени ступањ доктора знаности 79 кандидата. Након увођења Болоње, I циклус студија завршило је 417, а други циклус 219 кандидата. Укупно је до ове академске године организирано десет програма постдипломских, магистарских и специјалистичких студија. Први је отворен 1971/72, а затим слиједе генерације постдипломаца: 1974/75; 1978/79; 1979/80; 1982/83; 1986/87; 1988/89; 1997/98; 2001/02; 2005/06, 2008/09. Покренут је и докторски студиј 2016.године под називом Теорије и истраживања креативног одгоја и образовања. Полазници ових студија били су углавном дипломирани студенти педагогије, педагогије-психологије, али и неких других усмјерења која се стјечу претежито на наставничким факултетима. Кандидати су били из свих дијелова БиХ, а такођер из готово свих република и покрајина бивше заједничке државе Југославије. У настави на постдипломским студијама судјеловали су професори бројних других факултета и универзитета: Младен Звонаревић, Никола Никша Шољан, Владимир Мужић, Борис Петз, Власта Спитек, Влатко Превишић, Невен Хрватић, Милан Матијевић, Ведрана Спајић Вркаш - из Загреба, Тихомир Продановић, Душан Савичевић, Радивој Квашчев, Никола Поткоњак, Ивица Радовановић - из Београда, Франце Стрмчник из Љубљане, Емил Каменов – из Новог Сада, Љубомир Берберовић, Ариф Тановић, Хасан Хаџиомеровић, Злата Гребо, Твртко Швоб, Амир Љубовић, Сребрен Диздар, Марина Катнић-Бакаршић, Јасна Бајрактаревић, Кемал Бакаршић, Сенада Диздар – из Сарајева и други. У реализацији постдипломског студија Хуманизација односа међу половима судјеловала су чак 23 професора-експерта изван Одсјека. Један од најзначајнијих постдипломских студија је интернационални магистарски студиј Индивидуализација и инклузија у образовању, организиран с финским Универзитетом из Joensuua (2001-2002), на којем је настава равноправно реализирана на матерњем и на енглеском језику. Дио наставе изведен је за вријеме једномјесечног студијског боравка студената у Финској. Студенти овог постдипломског студија стекли су дипломе подједнако валидне и у БиХ, и у Финској, а финска диплома призната је у цијелој Европи. Прва промоција ових интернационалних магистара педагошких наука обављена је у септембру 2005. године у склопу обиљежавања 55. обљетнице оснивања Филозофског факултета у Сарајеву.
Одсјек је 2007. године организирао XIII Свјетски конгрес удружења компаративних педагога: Живјети заједно: едукација и интеркултурални дијалог. Одсјек је, такођер, обиљежио 50 година свога постојања конференцијом Ка новим искорацима у одгоју и образовању, 2013.године. Своју 55 обљетницу Одсјек ће обиљежити 2018. године, Другом међународном знанствено-стручном конференцијом.
Наставници Одсјека за педагогију редовно сурађују с установама за перманентно стручно усавршавање и развој наставника, како домаћим тако и међународним, судјелују у знанствено-истраживачком раду на домаћим и страним пројектима (TEPD, CES, COI, OSCE, UNDP, CEEPUS, ERASMUS+) те објављују радове у домаћим и страним часописима и публикацијама. Неки наставници су више пута позивани као гостујући професори на друге универзитете, у Еуропи и САД, користили су студијске боравке и Fulbright стипендије. Од рата наовамо, Одсјек остварује успјешну сурадњу у размјени наставника, студената, литературе или судјеловањем у заједничким пројектима, с неколико страних универзитета: University of Pittsburgh, University of Dayton, University of Michigan, Teachers College pri Columbia University, Kent-State University, Florida International University, Yale University, САД, University of Joensuu i University of Juvaskula, Финска, те Педагогичејски Универзитет «Сергеј Јесењин» – Рјазањ, Русија, Филозофски факултет Загреб, Хрватска, Филозофски факултет Љубљана, Словенија, Филозофски факултет Београд, Србија. Одсјек је до сада више пута био домаћин гостујућим професорима за вријеме њихових студијских боравака на Универзитету у Сарајеву.
Од академске 2017/18. године на Одсјеку је покренут и посебан програм из области Специјалне педагогије чиме Одсјек одговара на друштвена кретања и потребе актуалне педагошке праксе.
Од оснивања Одсјека за педагогију наставу су изводили као стално запослени сљедећи наставници, сурадници и асистенти: Никола Филиповић, Петар Мандић, Бранко Ракић, Мухамед Мурадбеговић, Даринка Митровић, Марко Палекчић, Маја Бакић-Ђурић, Вељко Банђур, Исмет Диздаревић, Ратко Дунђеровић, Ренко Ђапић, Петар Стојаковић, Владимир Ерцег, Недјељка Гајановић, Хашим Муминовић, Миленко Бркић, Мујо Слатина, Младен Беванда, Адила Пашалић-Кресо, Лидија Пехар-Звачко, Џевдета Ајановић, Мирјана Маврак, Азра Јајатовић, Фуад Хегић, Амир Пушина, Лејла Кафеџић, Лејла Хоџић, Емина Дедић, Сњежана Шушњара, Сандра Бјелан, Џенета Цамовић, Амина Исановић, Анида Садиковић и Мелиха Суљагић.
Одсјек је радио и у вријеме рата захваљујући наставницима: Николи Филиповићу, Хашиму Муминовићу (предсједник Одсјека ратних година), Муји Слатини, Младену Беванди и асистентици Мирјани Маврак. Придонијели су и раду Одсјека за психологију који је остао само с једним наставником, Ренком Ђапићем.
Сада на Одсјеку раде два редовна професора (Хашим Муминовић и Лидија Пехар-Звачко), четири изванредна професора (Мирјана Маврак, Сњежана Шушњара, тренутно прочелница Одсјека, Лејла Кафеџић и Амир Пушина), четири доцентице (Лејла Хоџић, Емина Дедић Буквић, Џенета Цамовић и Сандра Бјелан-Гуска), три више асистентице (Амина Исановић Хаџиомеровић, Мерима Зукић и Едина Никшић Ребихић) и двије асистентице (Анида Садиковић и Мелиха Суљагић).