Катедра за енглески језик и књижевност – сада Одсјек за англистику – основана је 1951. у склопу Катедре за германистику и англистику, док су 1961. формиране засебне катедре за енглески језик и књижевност и њемачки језик и књижевност. Први наставници енглеског језика били су Обрен Вукомановић и Љубица Војновић, а енглеске књижевности Олга Хумо и Иво Видан. Године 1954. ангажирана је Бранка Бокоњић, а сљедеће године и Светозар Кољевић, док се 1957. Одсјеку као асистент прикључио и Дамир Калогјера. Први студенти англистике дипломирали су 1955. године.
Основна педагошка и научна подручја дјеловања Одсјека јесу изучавање лингвистичких дисциплина (морфологије, фонетике, морфосинтаксе, синтаксе, социолингвистике, прагматике, историје језика, те контрастивне и теоријске лингвистике), савременог енглеског језика, енглеске и америчке књижевности, како у виду прегледа књижевности, тако и у облику изучавања појединих књижевних праваца и периода (Шекспирово доба, ренесансна поезија, поезија романтизма, роман XVIII и XIX стољећа, "америчка ренесанса", двадесете године двадесетог стољећа у америчкој књижевности и британска књижевност двадесетог стољећа) те друштвене и културне хисторије Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, методике наставе енглеског језика у основним и средњим школама, као и писменог и усменог превођења. Студиј је организиран у два циклуса (3+2).
Развој Одсјека за англистику се може пратити и преко броја дипломираних студената: 1955. дипломирао је један студент, 1956. два, 1966. седамнаест, 1976. седамдесет два, 2004. четрдесет три студента, док је 2009. у првом циклусу болоњског студија дипломирао 41 студент, а у предболоњском четверогодишњем студију 43 студента.
Одсјек и поједини његови наставници и сарадници сарађивали су у пројектима многих научних установа, судјеловали на научним и стручним конференцијама те објављивали радове у облику књига и прилога часописима на босанском, хрватском и српском, али и на енглеском језику, у Босни и Херцеговини, бившој Југославији те широм свијета. Чланови Одсјека су као гостујући професори држали колегије на страним универзитетима у Европи, Америци и Азији, као и низ предавања на домаћим и страним универзитетима те другим научним и стручним институцијама, а користили су и различите престижне постдипломске и постдокторалне истраживачке стипендије.
У кадровском смислу свој је врхунац Одсјек доживио 1990, када је имао 24 наставника и сарадника, од чега 12 доктора наука. На Одсјеку је у протеклом периоду радило дуже или краће вријеме неколико десетина наставника, сарадника и страних лектора, како са простора некадашње заједничке државе, тако и из Велике Британије, САД, Француске и Шпањолске.
У рату је на Одсјеку остао само један професор, др. Звонимир Радељковић. Он је у тим најтежим годинама био и декан Факултета којем је не само осигурао опстанак, него и дигнитет.
У послијератним годинама, број наставника и сарадника се релативно брзо повећао. Проф. др. Звонимиру Радељковићу су се придружили проф. др. Сребрен Диздар, проф. др. Мидхат Риђановић, проф. др. Лада Шестић, проф. др. Снежана Билбија, виша лекторица Споменка Беус, асистентице Ксенија Кондали, Мерима Османкадић и Амира Садиковић, а касније и др. Неџад Леко, Јасминка Мехић и Џевахира Арсланагић. Велику помоћ у одржавању наставе у рату и раздобљу одмах послије рата пружили су страни гостујући професори, чије су ангажирање омогућили донатори, прије свега Фонд Отворено друштво (Фондација Сорос) и Свјетски универзитетски сервис Аустрије (WоrldUniversityService – АustrianCommittee). Највећу улогу међу њима одиграли су амерички пјесник Christopher Merrill, који је још за вријеме трајања сукоба предавао енглеску књижевност, проф. др. Дора Мачек са Свеучилишта у Загребу, те Noreen Skennion и Christopher Biehl из САД и Desmond Maurer из Ирске.
На Одсјеку су у од његовог оснивања до данас гостовали као предавачи неки од најистакнутијих критичара и писаца В. Британије, САД и других земаља; критичари попут Davida Daichesa или Grahama Hugha те писци formata Chinue Achebea, Marka Stranda, Williama Kennedyja, или Jamesa Hawesa, и водећи свјетски лингвисти као што су Claire Kramsch, Bas Aarts i Daniel Perrin.
Болоњска реформа је за Одсјек била прилика да свој студиј значајно обогати, увођењем савремених садржаја и усмјерења. Тако се, након трогодишњег првог циклуса, на другом циклусу студентима нуде четири смјера: наставнички, лингвистички, књижевни и преводилачки. Ова се одлука показала исправном и Одсјек успјешно школује нове генерације наставника, преводилаца и научноистраживачких радника. Одсјек за англистику је и једини у БиХ који студентима нуди обуку из конференцијског превођења.
У овом тренутку Одсјек на двије катедре (за енглески језик и енглеску и америчку књижевност) има 21 наставника и сарадника: 2 редовна професора (др. Сребрен Диздар, др Неџад Леко), 5 ванредних професора (др. Сања Шоштарић, др. Shahab Yar Khan, др. Мерима Османкадић, др. Амира Садиковић, др Ксенија Кондали), 8 доцената (др. Селма Ђулиман, др. Лариса Касумагић-Кафеџић, др. Ифета Чирић-Фазлија, др. Лејла Мулалић, др. Фарук Бајрактаревић, др. Мелиса Окичић, др. Наташа Стојаковић, др. Нејла Калајџисалиховић), 1 вишег асистента (Давор Његић, МА), 3 асистента (Алма Жеро, МА, Сребренка Мачковић, МА, Нермина Чордалија, МА), 1 лектора (Ведад Лиховац) и 1 страног лектора (Stephen Hefford).
За готово 60 година постојања Одсјек је успоставио посебне везе са бројним установама у иностранству, нарочито у Великој Британији, САД, Норвешкој и Јапану. Међу факултетима и универзитетима са којима постоје такве везе истичу се Међународна љетна школа шкотских универзитета (Scottish Universities’ International Summer School) из Edinburgha, на којој су студенти са сарајевског Одсјека за англистику судјеловали више од десет година; Државни универзитет Grand Valley (Grand Valley State University) из савезне државе Michigan у САД, гдје су предавали и студирали наставници и студенти сарајевске англистике; Одсјек за англистику из Бергена, Норвешка, на коме је боравио већи број наставника и сарадника с Одсјека предајући, студирајући и скупљајући материјал за магистарске тезе, те Smith College из савезне државе Massachusetts (САД), са којим сарајевска Англистика развија партнерске односе, не само у размјени студената и наставника која је изузетно жива, него и у развијању универзитетског програма из америчких студија под покровитељством америчког State Departmenta. Ширина научног и наставног рада Одсјека видљива је и из чињенице да позивна гостовања укључују и врло далеке универзитетске центре, попут Универзитета Sophia у Јапану, те текући пројекти с врхунским партнерима као што су Европски центар за модерне језике (ЕCМL), tе College of Villiam and Mary (друга најстарија високошколска институција у САД) итд.
Савремени наставни планови и програми, динамична настава и свестраност чине Одсјек привлачним и бројним страним студентима и наставницима, који путем различитих програма размјене долазе у БиХ. Од увођења програма као што су ERASMUS и Меvlana, Одсјек је сваке године угостио колегице и колеге из различитих европских земаља.
Одсјек је покренуо и сваке двије године организира међународну научну конференцију под називом CEELLTTS (Conference on English Languagae, Linguistics, Teaching and Trnaslation Studies), која окупља научнике и истраживаче из цијелог свијета.