Катедра за руски језик и књижевност основана је 1961/62. године, а прерасла је у Одсјек за славенске језике и књижевности 1972. године. У почетку је била организирана настава само на трогодишњем студију, да би се касније прешло на четверогодишњи студиј. Знатан број студената на ову је Катедру долазио по завршетку Више педагошке школе, настављајући студиј руског језика и књижевности. Са Више педагошке школе прешли су и први наставници: проф. Рикард Кузмић, који је био и први шеф Катедре, и проф. Татјана Шеремет.
Први асистенти и други сарадници били су Милица Милидраговић, Марија Анчић, Назиф Кустурица, а нешто касније Олга Јанић, Светлана Беодрански и Милован Милинковић. Катедра се интензивније развија од 1964. године, избором асистената и сарадника из редова оних који су на њој успјешно завршили студије: Димитрије Веселиновић, Богдан Дабић, Александар Доне, Гордана Бесаровић, Бранко Тошовић. У том периоду Катедра добија и сталне лекторе – изворне говорнике: Zofju Maliszewski-Vuković за пољски језик и Наталију Минајеву за руски језик. Значајно појачање Катедра добија доласком проф. др. Малика Мулића са Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу.
Катедра је, захваљујући сталном кадровском јачању и унапређивању наставног и научног рада, 1972. прерасла у Одсјек за славенске језике и књижевности, уз могућност комбинирања са другим студијским групама и наставним предметима. Те су године на Одсјеку наставу држала три професора са докторском дисертацијом: Малик Мулић, Милица Милидраговић, Марија Анчић-Обрадовић. Ускоро су докторске дисертације одбранили Назиф Кустурица и Богдан Дабић, а магистарске радње Димитрије Веселиновић, Гордана Бесаровић, Бранко Тошовић и Александар Доне. За асистенте су изабране Нирман Морањак и, неколико година касније, Марина Катнић.
Одласком проф. Рикарда Кузмића у мировину (1971), смрћу Татјане Шеремет (1975) и прераном смрћу др. Марије Анчић-Обрадовић (1979), Одсјек је био знатно ослабљен, поготово Катедра за језик. Ипак, захваљујући избору даровитих асистената и сарадника Одсјек је успио одржати наставу свих кључних предмета и почео стварати све поузданију базу за развој модерних опћих и примијењених научних дисциплина у области језика и књижевности. Бранко Тошовић, уз менторску подршку проф. др. Малика Мулића, завршио је докторску дисертацију и започео обиман рад на контрастивном истраживању руског и матерњег језика, нарочито у области стилистике. Нирман Морањак, још као асистентица, почиње објављивати запажене прилоге о руској књижевности, а затим и радове из теорије књижевности. Марина Катнић-Бакаршић такођер скреће пажњу својим лингвостилистичким и функционалностилистичким анализама. Доласком Илијаса Тановића на Одсјек важно мјесто добија и настава примијењене лингвистике, теорије превођења и методике. На Одсјеку је повремено у допунском радном односу радио и мр. Борисав Тошић.
Вриједност доброг избора асистената потврђена је и избором Сафета Кеше, а затим и Адијате Ибришимовић-Шабић, асистентице за наставу књижевности. У кратком периоду пред 1992. годину радила је и Горјана Драгишић као асистентица за руску књижевност.
Деведесетих година 20. стољећа у оквиру Одсјека оснива се и Катедра за пољски језик и књижевност, а пољски добија статус Б-предмета. Настава се одвијала уз помоћ гостујућих наставника из Загреба и Београда (проф. др. Здравко Малић и проф. др. Гордана Јовановић), да би поступно били изабрани асистенти за пољски језик – мр. Снежана Кондић и за пољску књижевност – Orhan Wasilewski, а ангажиран је и проф. др. Ненад Вуковић. Нажалост, од 1992. године, након агресије на Републику Босну и Херцеговину, Катедра престаје са радом.
Проф. др. Богдан Дабић још раније је прешао на рад на Одсјек за јужнословенске језике, али је и даље сарађивао са Одсјеком и предавао неке предмеtе. Проф. др. Нирман Морањак-Бамбураћ прешла је на Одсјек за компараtивну књижевносt и библиоtекарсtво, али је и даље помагала Одсјеку све до своје преране смрtи 2007. године.
Стицајем различитих околности занимање за изучавање руског језика почиње опадати деведесетих година, а нарочито након агресије на Босну и Херцеговину. Током рата Одсјек је, из различитих разлога, напустио знатан број наставника и сарадника. До 2008. године на Одсјеку за славенске језике и књижевности у пуном ангажману радила су само два наставника, два виша асистента и један лектор: др. Марина Катнић-Бакаршић, редовна професорица, др. Илијас Тановић, редовни професор, мр. Сафет Кешо, виши асистент и мр. Адијата Ибришимовић-Шабић, виша асистентица, те Амела Љево-Овчина, лекторица. Проф. емеритус Назиф Кустурица у то вријеме још је учествовао у раду Одсјека и као наставник и као ментор или члан комисија за магистарске и докторске радње. Његов ентузијазам и ангажман у многоме су допринијели одржању континуираног рада Одсјека. Од 2008. године и смрти професора Илијаса Тановића, који је до болести био и шеф Одсјека, па све до 2015., на Одсјеку је проф. др. Марина Катнић-Бакаршић била једини наставник, а уједно је обављала и дужност предсједнице Вијећа Одсјека.
Одсјек поступно јача од 2010. године, када је за асистента за руски језик а потом и вишег асистента изабрана Линда Пруго-Бабић (била запослена до 2016.) и посебно од 2015. године када је након одбране докторске дисертације др. Адијата Ибришимовић-Шабић изабрана у звање доцента за руску књижевност, те од 2017., када је и др. Амела Љево-Овчина након одбране докторске дисертације на Шлеском универзитету у Катоwицама (Пољска) изабрана за доцента за област Руски језик. Кратко вријеме асистент за књижевност био је и Марко Бачановић, М. А. Данас је Одсјек за славенске језике и књижевности кадровски ојачан и младим сарадницима, тако да на Одсјеку раде редовна проф. др. Марина Катнић-Бакаршић, доц. др. Адијата Ибришимовић-Шабић, доц. др. Амела Љево-Овчина, сарадник методичар мр. Сафет Кешо (до пола радног времена), као и асистентице Џенана Хајдарпашић и Јелена Гребенар, М.А.
Посебно важним за развој Одсјека сматрамо отварање лектората чешког језика (2008.) и словеначког језика (2015.). Наставу на овим лекторатима похађају не само наши студенти већ и студенти других Одсјека и полазници изван Факултета. На тај начин Одсјек је оправдао у потпуности своје име и постао у правом смислу славистичким, будући да се на њему изучавају по један источнославенски, западнославенски и јужнославенски језик. Видљивост Одсјека знатно је повећана захваљујући залагању страних лектора, Јане Скоумалове (чешки лекторат) и мр. Павела Оцепека (словеначки лекторат).
Наставници и сарадници Одсјека објавили су и објављују знатан број монографија, стручних и научних радова из различитих језичких и књижевних области те низ уџбеника и приручника за наставу руског језика на свим нивоима – од основне школе до факултетске наставе. Ту су и бројни пријеводи књижевних, научних и стручних дјела. Из области руске књижевности објављен је цијели низ пријевода, ауторских књига и других публикација чији су аутори чланови Одсјека.
Одсјек је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог стољећа организирао семинаре за наставнике руског језика из цијеле Босне и Херцеговине, а касније и скуп Сарајевски славистички дани, за што су посебне заслуге имали проф. др. Бранко Тошовић и проф. др. Назиф Кустурица. На овим скуповима са рефератима су судјеловали и чланови Одсјека и гости из других средина и земаља. Покренути су Зборници Сарајевски славистички дани и часопис Славист. Чланови Одсјека активно су учествовали и учествују са рефератима и саопћењима на домаћим и међународним лингвистичким и књижевним манифестацијама, промоцијама, скуповима и конгресима. Одсјек је био укључен у Међународну асоцијацију наставника руског језика и књижевности (МАПРЈАЛ). Чланови Одсјека активно судјелују и у раду Славистичког комитета Босне и Херцеговине и организацији Босанскохерцеговачких славистичких конгреса, а радови су им објављени и у Зборницима са тих конгреса. Одсјек је у сурадњи са Бурцх универзитетом организирао и два Русистичка форума, након чега су објављени и зборници са радовима наставника и сарадника. Одсјек се активно укључио у Erasmus+ програм размјене наставника и студената, па су наши наставници гостовали на Славистици Шлеског универзитета у Катовицама а гостујући предавачи долазили су из Пољске, Словачке, Аустрије, Словеније, Чешке, Њемачке.
Број студената, усљед различитих фактора, знатно је смањен деведесетих година прошлог стољећа. Ипак, посљедњих година видљив је пораст уписаних студената. То је резултат могућности комбинирања студија руског језика и књижевности са студијем на другим одсјецима, али и напора Одсјека да својим наставним и научним радом одржи Одсјек и привуче што већи број студената. Поред низа одбрањених завршних дипломских радова из руског језика и руске књижевности, треба споменути да је на Одсјеку 2014. одбрањена прва докторска дисертација из руске књижевности након више деценија (др. Адијата Ибришимовић-Шабић), а 2017. и прва докторска дисертација из руског језика на Докторском студију из лингвистике по болоњском систему студирања (др. Линда Пруго-Бабић). Овоме се може додати и одбрањена докторска дисертација др. Амеле Љево-Овчина у Пољској 2016., што показује и отвореност Одсјека ка свим славистичким центрима. Уједно не треба заборавити да је велики број студената са других Одсјека и полазника изван Факултета похађао или похађа наставу из словеначког и чешког језика, као и то да је руски језик заступљен као предмет на Одсјеку за босански, хрватски, српски језик и као опћи предмет на свим другим одсјецима. Важно признање и подстицај Одсјеку, посебно у напорима да се развија интерес за учење руског језика, јесте и највише државно признање за допринос изучавању руског језика и књижевности – Медаља “Александар Сергејевич Пушкин”, којом је одликован проф. др. Илијас Тановић 2008. године, као и награда за најуспјешнијег професора у ак. год. 2010/2011. коју је Универзитет у Сарајеву на приједлог Филозофског факултета додијелио проф. др. Марини Катнић-Бакаршић.