Одсјек за књижевности народа Босне и Херцеговине један је од најстаријих на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву. Као Катедра за српскохрватски језик и југословенске књижевности основан је већ у јесен 1950, дакле исте године када је основан и сам Факултет, да би се 1959. формирао као посебна Катедра за историју југословенских књижевности, која ће 1971. прерасти у Одсјек за историју југословенских књижевности, а овај ће у реформи 1979. промијенити назив у Одсјек за историју књижевности народа и народности Југославије. Овај ће назив Одсјек носити све до промјене у Одсјек за књижевности народа Босне и Херцеговине.
Промјене назива Одсјека биле су израз дубљих програмских промјена. У почетку су књижевности југославенских народа посматране као цјелина, па су тако и наставни предмети били структурирани с обзиром на логику књижевнохисторијске дијахроније, периодизацијски разграничене према смјени стилских формација, унутар којих су биле разматране националне књижевности, односно српска и хрватска књижевност, а дјеломице и словеначка и македонска књижевност. Од академске 1973/74. године, када су кадровске прилике то донекле омогућиле, као посебни предмети издвајају се Словеначка књижевност и Македонска књижевност, тако да се у средишњим колегијима, у чијим су називима изостављене стилске формације, проучава књижевност заједничког, тад српскохрватског језичког израза. Посебно су све вријеме, поред Методике, били издвојени предмети Народна књижевност, Теорија књижевности и Увод у историју књижевности, у којем су студенти упознавани с најзначајнијим дјелима и појавама свјетске, првенствено европске књижевности. Темељитија реформа наставног процеса бит ће проведена 1979. године, што ће се рефлектирати и у нови назив: Одсјек за историју књижевности народа и народности Југославије. Тад су – у складу с логиком назива – поред Усмене књижевности народа Југославије, Увода у свјетску књижевност и Теорије књижевности, књижевнохисторијски засновани предмети профилирани према националном критерију као Српска књижевност, Хрватска књижевност, Словеначка књижевност, Македонска књижевност, Црногорска књижевност те – први пут у хисторији Одсјека –Књижевност народа и народности БиХ, уз семинаре из југославенских и књижевности народности Југославије.
Своју најкорјенитију реформу Одсјек је доживио по осамостаљењу Босне и Херцеговине, када је преименован у Одсјек за књижевности народа Босне и Херцеговине, а откада се, уз предмете из свих других релевантних књижевнохисторијских и књижевнотеоријских области, као посебни предмети изучавају Бошњачка књижевност (која се тек у овом тренутку уводи на Одсјек), Хрватска књижевност и Српска књижевност, при чему су све три националне књижевности обухваћене у свом интегралном обиму, што Одсјек чини јединственим и препознатљивим у ширем контексту. Овај ће принцип, уз неопходне модификације увјетоване начелима Болоњске декларације, Одсјек задржати и у својој новој развојној фази, кад се на Одсјек уводи и Књижевност за дјецу и омладину.
Први наставници на Одсјеку били су Салко Назечић и Меша Селимовић, за подручје књижевности, те Јован Вуковић и Рикард Кузмић, за подручје језика. Већ послије двије године престао је с радом на Одсјеку Меша Селимовић, али су ускоро дошли Бошко Новаковић (1953), Мидхат Бегић (1955) и Драгиша Живковић (1957). Као први сарадници у раду Одсјека учествовали су Фахра Колаковић, Самија Њуховић и Миодраг Шијаковић. Од 1953. до 1966. на Одсјеку је Властимир Ерчић, од 1957. до одласка у мировину 2004. Зденко Лешић, од1958. Цвета Поповић-Ковачевић те од 1960. Бранко Милановић (до 1992) и Радован Вучковић (до 1993). Године 1959. одлази Бошко Новаковић, а 1966. Драгиша Живковић, али Одсјек добија нове чланове: професора Славка Леовца (1962–1972) те сараднике Милицу Иванишевић (1961, до одласка у мировину 1993), Љубицу Томић-Ковач (1962–1965), Мирјану Ромић-Богавац (1962–1968), Хатиџу Диздаревић-Крњевић (1962–1964. и 1969–1972), Радојку Радуловић као вишег предавача (1962, до одласка у мировину 1972), Јураја Мартиновића (1963, до одласка у мировину 2006.), Љубомира Зуковића (1965–1992), Бранка Летића (1967–1994), Божидара Пејовића (1969, до смрти 1979), Мухсина Ризвића као ванредног, а потом и редовног професора (1970, до смрти 1994), Рајку Божовић као методичара (1971–1994), Енеса Дураковића (1973, до одласка у мировину 2012), Перу Шимуновића (1973–1992), Фатму Хасанбеговић (1980, до одласка у мировину 2015), Изета Муратспахића (1988-1993), Муниба Маглајлића (1992, до одласка у мировину 2012), Дејана Ђуричковића (1993, до одласка у мировину 2005), Фахрудина Ризванбеговића (1994, до одласка у мировину 2015), Енвера Казаза (1996), Мухидина Џанку (1997), Гордану Музаферију (1997, до смрти 2008), Нихада Агића (1998, до одласка у мировину 2015), Ненада Величковића (1998), Сањина Кодрића (2003), Сеада Шемсовића (2006), Ену Беговић-Соколија (2007), Едину Муртић (2009), Нехрудина Ребихића (2012) и Алмедину Ченгић (2016). Од 1955. до 1959. на Одсјеку је као лектор словенског језика радио Станко Јанеж, а хонорарни предавач методике од 1961. до 1962. био је Мурис Идризовић. Више година наставу је водио и испите из југославенских књижевности до 18. вијека обављао Мирослав Пантић из Београда као гостујући професор. Обављање наставе и испита на Одсјеку након 1995. у значајној мјери подржали сунаставници с других одсјека, као што су то у низу семестара чинили Емина Мемија и Џевад Карахасан, те Драгомир Гајевић, научни савјетник некадашњег Института за књижевност у Сарајеву. У истом раздобљу рад Одсјека учешћем у настави и обављањем испита подржао је и Бранко Летић (напустио Факултет 1994).
Највеће тешкоће и искушења од свога оснивања Одсјек је, као и читав Факултет, доживио током aгресије на Републику Босну и Херцеговину и опсаде Сарајева од 1992. до 1995. године. Поједини наставници и сарадници напуштају Сарајево већ на самом почетку Агресије, а неки то чине касније. Пошто се борбена линија одбране града налазила у близини зграде Факултета, и пошто је факултетска зграда у безброј наврата била погађана из артиљеријских оруђа и ватреног оружја, а усто је била под сталном снајперском ватром, рад у њој више није био могућ, па су настава и испити обављани у просторијама Правног факултета Универзитета у Сарајеву. Унаточ сталним тешкоћама с којима су се наставници и студенти свакодневно сусретали у доласку на и одласку с привремене факултетске адресе – изложени дјеловању минобацачких пројектила и снајперских хитаца, а радећи и у леденим просторијама – настава и испити ипак су се обављали, дијелом захваљујући и новим кадровским попунама, претежно научним сарадницима некадашњег Института за књижевност у Сарајеву.
Састав Одсјека данас чини девет наставника: редовни професори Мухидин Џанко и Енвер Казаз, ванредни професори Алмедина Ченгић, Сањин Кодрић, Едина Муртић, Сеад Шемсовић и Ненад Величковић те доценти Ена Беговић-Соколија и Нехрудин Ребихић.
На Одсјеку је досада одбрањено педесетак докторских дисертација. Прва сесија постдипломских студија на Одсјеку била је организирана 1971, а потом у још четири наврата: 1982, 1990, 1999. и 2003. године, при чему је на Одсјеку магистрирало више од 50 кандидата. Након реформе студија у складу с начелима Болоњског процеса, студиј на Одсјеку одвија се у три студијска циклуса, с тим да је, као трећи циклус студија, 2012. године покренут Докторски студиј из књижевности народа Босне и Херцеговине, као једини докторски студиј такве врсте у Босни и Херцеговини.
Прве дипломиране студенте Одсјек је дао већ 1955. године, а на Одсјеку је у међувремену дипломирало више стотина студената, који су добијали дипломе професора југославенских књижевности, књижевности народа и народности Југославије и, коначно, књижевности народа Босне и Херцеговине, односно еквивалентна звања у складу с начелима Болоњског процеса. Осим једног краћег раздобља крајем педесетих година, када ју је било могуће комбинирати с филозофијом, књижевност се све донедавно, као први или други главни предмет, обавезно студирала заједно са српскохрватским/хрватскосрпским, односно данас с босанским, хрватским и српским језиком, с тим да је студиј књижевности народа Босне и Херцеговине сада могуће комбинирати и с било којим другим студијем на Факултету, и то како у првом, тако и у другом циклусу студија.
Највећи број дипломираних студената удовољавао је потребама за наставничким кадром у Босни и Херцеговини, али и у другим републикама некадашње заједничке државе, али се такођер укључивао у различита подручја науке, културе и новинарства. Међу њима налазе се бројни угледни културни и јавни радници, књижевници, новинари, уредници у издавачким кућама, часописима и листовима, на радију и телевизији. Сви садашњи наставници на Одсјеку дипломирали су и докторирали на Одсјеку, а већина их је овдје и магистрирала.
Током више од 65 година дугог постојања и дјеловања Одсјека његови наставници и сарадници дали су немјерљив допринос у свим областима изучавања књижевности те књижевног и културног живота Босне и Херцеговине те ширег јужнославенског подручја, изражен како у великом броју објављених књига, научних и стручних радова, тако и у организирању научног рада и судјеловању у раду других научних и културних установа и удружења. Међу најважније научне пројекте у које су наставници Одсјека били активно укључени спадају они који су се одвијали у окриљу Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине: Историја књижевности Босне и Херцеговине и Прилози за историју књижевности Босне и Херцеговине. Наставници Одсјека били су такођер међу оснивачима и сталним сарадницима некадашњег Института за књижевност у Сарајеву (у првој фази Институт за изучавање југословенских књижевности), као и међу организаторима и учесницима бројних научних скупова у Босни и Херцеговини и шире, односно међу предавачима на бројним домаћим и страним универзитетима. Дјеловали су и као уредници и чланови редакција у издавачким кућама и часописима. Једно вријеме, од 1954. до 1958. године, Одсјек је издавао и своје научно гласило – Питања језика и књижевности. Одсјек као цјелина у оквиру Факултета, и појединачно његови наставници, сарађивао је и данас сарађују са бројним сродним одсјецима и катедрама других факултета на подручју Босне и Херцеговине те некадашње Југославије, али и на ширем простору.